Mladi sportisti u Srbiji često su prinuđeni da biraju između sporta i obrazovanja. U Americi je, međutim, to malo drugačije. Niški košarkaš Ilija Stojiljković je u Sjedinjenim Američkim Državama već tri godine. Pohađa Univerzitet Mejn i član je njihovog košarkaškog tima.

„Na američkim univerzitetima škola i sport su uklopljeni. Jedno ne može bez drugog. Loš uspeh u školi kažnjava se suspenzijama sa treninga, čak i sa utakmica. Veoma je naporno učiti, pogotovo sa treninzima koji znaju da oduzmu i po šest do osam sati dnevno. Zato imam samo sat-dva slobodnog vremena“, dodaje Stojiljković.

Iz Srbije mu, kako kaže, najviše nedostaju porodica i prijatelji. „Verujem da sam se u Americi uklopio i pronašao, ali porodica i prijatelji će me uvek vezivati za Srbiju i zbog njih mi je teško svaki put kada idem“.

Kontakt sa Srbima koji žive u Americi mu je značio mnogo. „Upoznao sam mnogo ljudi, što mi je i pomoglo da se snađem. Naši ljudi shvataju probleme i nostalgiju kroz koju i sami prolaze. Bilo je teško otići u Ameriku, bilo je dosta stvari u procesu sa kojima nisam bio upoznat. Najzaslužniji za moj odlazak za Ameriku je trener Li akademije, gde sam maturirao – Igor Vrzin. On me je video na turniru u Nišu i pozvao da odem da igram za njegovu školu. Dosta mojih saigrača i bivših saigrača su takođe u Americi“.

Stoiljković je poručio svima koji planiraju odlazak da je Amerika zemlja šansi i ako budete želeli da radite naporno, ispunićete sve ciljeve koje ste zacrtali. „Uopšte nije lako, nemojte misliti da odlazak u Ameriku znači i instant uspeh. Mnogo reda, rada i discipline je potrebno. Iz toga proizilazi i ogroman pritisak i stres“.

Ilija bi želeo da se profesionalno bavi košarkom u Evropi. U Srbiju bi se, kako kaže, jednog dana vratio, ali tek kada ostvari sve ciljeve.

Marta Savić