Serija predavanja o Srbiji u organizaciji „Canterbury“ koledža u kanadskom gradu Vindzor nedavno je završena.

Na tronedeljnom kursu pod nazivom „Srbija kakvu do sada niste poznavali“ govorilo se o verskom i geopolitičkom položaju Srbije u poslednjih stotinak godina. Predavači su bili uglavnom ugledni ljudi iz redova lokalne srpske zajednice. Serija predavanja završena je, za prosečnog Kanađanina, oduvek misterioznom i nedovoljno jasnom pričom o usponu i padu SFRJ. Iznenađujuće je i koliko su polaznici kursa poznavali istoriju Balkana.

Po mišljenju pojedinih učesnika, „Ćosićevo Vreme zla, koje tako perfidno pogađa prostor bivše Jugoslavije svakih pedesetak godina, moglo je biti sprečeno“. „Da smo sačuvali Jugoslaviju u nekom konfederalnom uređenju, poput Evropske unije, zapadni svet bi danas imao važnog saveznika u sprečavanju širenja radikalnog islama“, dobaci jedan tamnoputi čovek, očigledno veoma dobro upoznat sa tzv. modernom islamizacijom Evrope. Predavanje se ubrzo pretvorilo u diskusiju, na momente oštru i emotivnu. Veliki broj učesnika je nemačkog porekla iz Vojvodine, Banata i Zemuna. Za Waltera Humbacha, sredovečnog gospodina, koji je dobar deo svog života potrošio izučavajući istoriju bivše Jugoslavije, dilema ne postoji: „Iako nema više internacionale proistekle iz španskog građanskog rata, nacizma, komunizma, čini se da su duhovi prošlosti i dalje oko nas. Kao da cekaju drugo poluvreme“.

Tokom tročasovne diskusije polaznici su postavljali veliki broj pitanja. Na mnoga odgovorih, ali ipak je jedno jednostavno pitanje ostalo bez odgovora: „Kada već spominjete da ste gotovo svi (u toj vašoj Jugoslaviji) bili manje-više obrazovani, sa stopom pismenosti od preko 90%, kako je moguće da ste tolike zločine činili jedni drugima? Zar niste mogli da se raziđete kao civilizovani ljudi, kao sav normalan svet“, zapitaše se mnogi…

„Vreme predviđeno za predavanje odavno je već isteklo“, rekoh. „Nekom drugom prilikom“, vešto izbegavši da priznam da ni nakon 25 godina ne znam odgovor.

Zoran Kljajić