Autor: Milica Branković
Rođak iz Amerike već neko vreme sa društevenih mreža zabavlja svoje stvarne, ali i virtuelne rođake iz cele Srbije, kao i zemalja u okruženju kojie razumeju srpski jezik. U klipovima u kojima glumi radnika srpske Ambasade u Njujorku, lekara srpske bolnice u Čikagu, lajf kouča za bračne probleme i slično, on karikira događaje koji su nekada potpuno izmišljeni, a nekada inspirisani situacijama u kojima se našao on ili neko njemu blizak. Trenutno ga na Instagramu prati više od 5.500 ljudi, a jednako je aktivan i na Fejsbuku.
Vranjanac Aleksandar Stojković, koji je u Srbiji bio novinar, radio i TV voditelj, a skoro pet godina živi u Americi, u državi Nju Džerzi. Klipove je, kako kaže, počeo da snima i objavljuje slučajno, a sve zahvaljujući svojoj prvoj i najvećoj ljubavi – glumi. To što, uprkos pokušaju, nije uspeo da upiše Fakultet dramskih umetnosti nije ga obeshrabrilo, te se tako amaterski bavio pozorištem.
“Celog života sam glumio i glumatao, pa sam se tako jednog letnjeg dana na svojoj terasi, ovde u Americi, snimio kako ležim na betonu i pozdravljam rodbinu sa ‘vrele egzoticne plaze’. Naravno, audio i vizuelne efekte sam umontirao u telefonskoj aplikaciji, ali se na kraju tog klipa videlo gde se zapravo nalazim. To sam okačio na svoj privatan Fejsbuk profil i postao ‘zvezda’ među svojim realnim i virtuelnim prijateljima. To me podstaklo da nastavim sa snimanjem kratkih video klipova, pa sam otvorio i posebnu grupu samo za tu svrhu. Bez ideje kako da je nazovem, u pomoć su uskočile dve prijateljice Danijela i Elvira i kumovale profilu Rođaka iz Amerike. Tako je sve počelo, dakle bez ikakvih planova, ideja i ciljeva, isključivo iz lične zabave i ljubavi prema glumi. Od veoma malog broja pratilaca i prijatelja, dosao sam do nezanemarljivog broja ljudi kojima se to što radim dopada i sve dok je tako, ja ću da se snimam i zabavljam zajedno sa njima”.
Ideje za klipove nalazi na svakom koraku, jer je, kako kaže, Amerika puna svega, pa i inspiracije za kreativce.
“Većina mojih klipova nema veze sa stvarnim događajima i ljudima, već isključivo ide iz moje glave, ali to ne znači da sam baš sve izmislio. I to što se krije u mom imaginarijumu, mora da ima pozadinu. Dakle, ili sam to negde video, čuo, možda čak i doživeo. Serijal sa srpskom Ambasadom, koja u realnosti zapravo i ne postoji u Njujorku, nastao je slučajno. Neka devojka je obula sandale preko debelih čarapa, što je meni malo bilo čudno, te sam šatro pozvao srpsku ambasadu da ih obavestim o tome, kako bi oni pozvali policiju. Mnogi su me pitali zašto ja jednostavno ne pozovem policiju, a odgovor je vrlo jednostavan. Zato što bih sa policijom morao da razgovaram na engleskom, a moja publika je srpska i ne mora da zna engleski jezik. Tako sam onda dobio ideju da zapravo ja budem radnik Ambasade i od toga napravio čitav serijal”.
Na ideju da bude radnik u srpskoj bolnici u Čikagu došao je tako što je razgovarao sa svojim prijateljem iz Srbije, koji mu se požalio na funkcionisanje zdravstva u Srbiji.
“Imao sam problem da smislim na koji način da povežem srpsko stanje u zdravstvu sa Amerikom, kao mestom dešavanja. Izmislio sam srpsku bolnicu u Čikagu, jer definitivno u tom gradu ima najvise naših ljudi. Na toliko srpskih stanovnika, red je da postoji i jedna bolnica na maternjem jeziku! Definitivno ta dva serijala najbolje prolaze kada je reč o gledanosti, šerovanju i lajkovima”, priča rođak iz Amerike.
Kako kaže, među pratiocima je najviše ljudi iz Srbije, ali i iz Bosne, Republike Srpske, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, ali i bivsih Jugoslovena rasutih po celom svetu. Što se tiče njegovih Vranjanaca, kaže da ga vole, ali da mu zameraju na tome što klipove ne snima na dijalektu.
“Jedna od poznatijih vlogerki mi je baš to zamerila. Kaže: ‘Ako si Vranjanac, onda pričaj vranjski’. To je sasvim u redu, ali tako mogu da govorim na ulici, u kafani, pijaci, sa svojim prijateljima i ukućanima, što i volim da radim, ali ne i javno, tim pre što je taj dijalekat poprilično specifičan i mnogima nerazumljiv. Da li to znači i da bi prezenteri na lokalnim radio i TV stanicama na jugu Srbije trebalo da čitaju vesti na dijalektu? Pa na šta bi to ličilo?”, kaže Stojković.
Neretko u snimanje klipova uključuje i svoju decu, a najzainteresovanija je njegova ćerka.
“Ona me uvek posmatra dok se snimam, a onda me po ceo dan imitira po kući. Na kraju sam i nju uključio i tako s vremena na vreme dobije po koju ulogu i postane veca ’zvezda’ od mene, što mi svakako prija. Veliku podršku imam od ljudi koji su mi ovde bliski, ali i od prijateljice Jelene iz Vranja, koja me redovno izveštava o dešavanjima po Srbiji, i time podstiče za neke nove scenarije“.
Rođak iz Amerike „radiće“ dokle god ne dosadi publici i njemu samom, kaže Stojković.
„U početku sam klipove objavljivao na dnevnom nivou, ali za to imam sve manje vremena. Sada objavljujem jedan video u dva do tri dana i trudiću se da odrzim takav kontinuitet. Pretrpan sam privatnim obavezama, ali ću za ’minut sreće’ uspevati valjda da pobegnem, sakrijem se i snimim koji klip“, priča naš sagovornik i pozdravlja svoje pratioce na specifičan način:
„Voli vas vaš Rođak, a ako se još niste setili po kojoj liniji smo u srodstvu, znači da vam ne trebaju pare i da ne brinem!“.
Foto: privatna arhiva
Video: Instagram profil Rođaka iz Amerike
Dijasporanavezi.rs će u narednom periodu objavljivati vesti, izveštaje, najave i intervjue koji se tiču Srba u celom svetu, aktuelne vesti u vezi sa dijasporom sa relevantnih sajtova iz zemlje i inostranstva, ali i promovisati i podsticati stvaralaštvo iz dijaspore. Projekat „Dijaspora juga – budimo na vezi“ podržala je Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova, na Кonkursu za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore (2019).
