Iako donatore uvek motiviše jaka želja da pomognu nekome, često im je put za prenos sredstava, naročito iz inostranstva, suviše složen. Taj proces često se sastoji od prevelikog broja koraka i komplikovanih procedura koje od donatora zahtevaju dosta vremena za kompjuterom, pronalaženje dodatnih informacija, kontakata, uputstava, pokazalo je istraživanje Fondacije Ana i Vlade Divac „Davanja za opšte dobro iz dijaspore“. Upravo zbog toga donacije često idu tamo gde je procedura najjednostavnija.

„Prema izjavama donatora iz dijaspore, doniranje putem SMS-a, koje je najjednostavnije, ne postoji kao mogućnost u inostranstvu. Provizija predstavlja jednu od smetnji. Smatra se da je previsoka i da bi je trebalo smanjiti kako bi više para otišlo onome kome je potrebno“, stoji u istraživanju, kao i podatak da su donatori nekada nepoverljivi zbog lošeg iskustva iz prošlosti, pa postoji sumnja da li će novac otići kome je namenjen.

Interesantno je da su donatori koji su učestvovali u istraživanju pokazali mnogo veće poverenje prema neprofitnim organizacijama, nego prema državnim institucijama i organizacijama koje se bave istim poslovima.

„Kao jedan od najvećih nedostataka, donatori navode nemogućnost online doniranja za većinu neprofitnih organizacija i fondacija. I dalje treba raditi na povećanju transparentnosti, uprkos činjenici da je ona kod neprofitnih organizacija sada veća nego kod vladinih institucija. Donatorima još uvek nedostaju informacije pre akcije – o tome kakvi se rezultati očekuju ukoliko se prikupe sredstva za određenu namenu, ali i informacije o ostvarenim rezultatima“, navodi se u istraživanju.

Doniranjem iz inostranstva najčešće se pomaže konkretnim ljudima, onima koji su trenutno ugroženi, kao i deci koja se bore sa zdravstvenim problemima i siromaštvom. Pored toga, iz inostranstva se često uplaćuju sredstva u slučaju prirodnih nepogoda i vanrednih situacija, za socijalno preduzetništvo, borbu protiv korupcije, osnaživanje zajednica kroz investiranje u sredstva za rad i slično.

„Najčešće se donira novac uplatama na namenske račune, zatim roba i volonterski rad. Volontiranje kao oblik doniranja nije u dovoljnoj meri prisutno kao na Zapadu“, ističu iz Fondacije Ana i Vlade Divac. „Treba popraviti opštu klimu za doniranje u Srbiji za koju se smatra da nije dobra, ne postoji razvijena volonterska kultura, kao ni dogovor o zajedničkom interesu u lokalnim zajednicama“, jedna je od zamerki donatora iz dijaspore.

Do većih davanja iz inostranstva preko aplikacija, poreskih olakšica…

Ispitanici u ovom istraživanju dali su i konkretne predloge kako da doniranje iz inostranstva bude jednostavnije, i kako bi se, samim tim, procentar donacija iz inostranstva povećao.

Predlog je da se napravi platforma ili aplikacija, nalik na socijalne mreže, preko koje bi se pojednostavio proces razmene ideja o mehanizmima doniranja.

Oni predlažu i obezbeđivanje poreskih olakšica onima koji već doniraju, veće angažovanje Srpskog filantropskog foruma u promociji organizacija u Srbiji, i pokretanje aplikacija za telefon i kompjuter.

„Neophodno je povratiti poverenje u doniranje, povećati transparentnost i odgovornost kod onih koji se bave prikupljanjem donacija i otvoriti još novih organizacija koje bi se bavile doniranjem“, navode donatori.

Njihov predlog je i da se kultura davanja uvrsti u školske programe kako bi se velikodušnost razvijala od malih nogu i kako bi se gradilo društvo koje će se oslanjati na vrednosti filantropije. Na kraju, oni predlažu osnivanje krovne organizacije za sve neprofitne organizacije i fondacije, kako bi se olakšao pristup informacijama o svima kojima je pomoć potrebna.

foto: pixabay.com