Da li znate da u Nišu, gradu na jugu Srbije, postoji mesto na kome je tokom Drugog svetskog rata život izgubilo toliko ljudi, da im se ni broj ne zna? Gotovo celokupna jevrejska zajednica Niša nestala je na tom mestu. Spomenik Tri pesnice na Bubnju, svedok tog stradanja i kulturno dobro od velikog značaja, prema rečima stručnjaka, u veoma je lošem stanju.

„Spomen-park Bubanj je, a to njegovo stanje potvrđuje, postao žrtva nemara i nasilja. Pesnice su oronule. Bubanj je danas zapušten, prljav i išaran grafitima“, kaže aritekta-konzervator dr Aleksandra Mirić.

Nije Bubanj, simbol borbe i pobede nad fašizmom, jedino mesto u Nišu čiji turistički potencijali nisu dovoljno, ili su pak neadekvatno iskorišćeni i promovisani.

Nalazište Medijana, objekat sa oktagonom, rimski forum, zbirke kamenih antičkih i epigrafskih spomenika, te rimska nekropola sa ranohrišćanskom grobnicom, rimske terme i deo glavne rimske saobraćajnice, sve se to nalazi u Nišu i svedok je ogromnog istorijskog bogatstva.

Samo Niška tvrđava predstavlja spomeniik koji odiše istorijom dveju civilizacija, rimske i otomanske, a svi posetioci ovog zdanja mogu se upoznati sa pomenutim nasleđem u nekom od ugostiteljskih objekata smeštenih baš na rimskim termama.

Niška tvrđava; Foto: sr.wikipedia.org

O tome da li grad Niš na pravi način koristi ono što ima, i da li Nišlije znaju da su spomenici u njihovoj neposrednoj blizini od neprocenjivog značaja, mišljenja su podeljena.

Prema rečima aheologa i istoričara Vladimira P. Petrovića, nije dobro što u rimskim termama u Nišu postoji kafić. „Na tom mestu trebalo bi da bude muzej koji bi pokazao njihovu lepotu”, navodi on. Petrović dodaje i da bi te terme trebalo zaštititi kao objekat od važnosti koji svedoči o sofisticiranim navikama građana antičkog Niša.

Ipak, aritekta konzervator dr Aleksanda Mirić kaže da je mnogo važnije da se ljudima naša istorija predstavi na način koji će njima biti zanimljiv.

„Uvek je prva ideja da se u istorijsku zgradu smesti neki kulturni sadržaj, ali se pri tom najčešće takva prenamena vrši bez ikakve studije održivosti i izvodljivosti. Tako na primer na ulazu u Arsenal Niške tvrđave imamo digitalni muzej koji je retko ili nikad otvoren. S druge strane, kafići koji su u nišama, a koji koriste rimske terme za svoje bašte, ovaj prostor čine živim i dostupnim“, kaže dr Mirić.

Vladimir Đorđević, Vladimir P. Petrović i Aleksandra Mirić na tribini o značaju i načinu korišćenja kulturno-istorijskih spomenika

Prema njenim rečima, kafići bi ove objekte morali da koriste u skladu sa uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, i pod njihovim nadzorom.

„U Tvrđavi, koja je kulturno dobro od velikog značaja za našu zemlju, ni zastavica ne bi smela da se zabode bez dozvole Zavoda. Takođe, mislim da bi sav novac od izdavanja istorijskih zdanja trebalo da se investira u njihovu konzervaciju, održavanje i istraživanje“, objašnjava dr Mirić.

Arheološke iskopine na Gradskom polju u Niškoj tvrđavi

Ne može se, pak, zanemariti činjenica da se u prethodnom periodu znatno više govorilo o ovoj temi, kroz razne javne diskusije, izložbe, promocije dokumentarnih filmova sa ovakvom i sličnom tematikom.

Kako bi se promovisanje nastavilo, u Kulturnom centru Srbije u Parizu biće održana izložba „Logor Niš i spomen-park Bubanj – zaboravljene poruke slobode“ koja će trajati od 12. do 28. januara 2017. godine.

U potrebi da održe sećanje na stradale i vrednosti slobode, dvoje Nišlija – akademski slikar mr Perica Donkov i arhitekta-konzervator dr Aleksandra Mirić, predstaviće, svako kroz sopstveni umetnički senzibilitet, svoj doživljaj stradanja i vrednosti koje Bubanj nosi. Oni će predstaviti radove kroz izložbeni poliptih digitalno obrađenih fotografija velikog formata. Inspiracija im je sećanje na bekstvo iz logora Crveni krst 1942. godine i na više desetina hiljada streljanih na Bubnju. U okviru ove postavke biće prikazan i dvodelni dokumentarni film „Priča o slobodi“, realizovan u produkciji Media i reform centra Niš, u režiji Vladimira Đorđevića. Film je podržalo Mininistarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

„Cilj izložbe je da se prikaže stvaralaštvo troje umetnika iz Niša kroz zajedničku tematsku postavku koja je inspirisana logorom na Crvenom Krstu i Spomen parku Bubanj, kao istorijskim mestima velike pouke i poruke o tome šta je sloboda. Pored izložbe, od velikog značaja je tribina koja će se održati 28. januara povodom obeležavanja Svetskog dana žrtava holokausta. Sa partnerima iz Arla razgovaraćemo o iskustvima na polju očuvanja i prezentacije istorijskog nasleđa holokausta. Ovakvi događaji su važni jer su oni vid uspostavljanja dijaloga i međunarodne saradnje, i kao takvi imaju veliki značaj za razvoj umetnosti, kulture i turizma u Nišu i Srbiji“, rekao je reditelj Vladimir Đorđević.

Spomen park Bubanj; Foto: sr.wikipedia.org

Prema rečima stručnjaka, ovakve izložbe, javne diskusije i sve češće pojavljivanje u medijima gde se govori o značaju spomenika i zaostavštini predaka, jesu dobar način da se ljudi upoznaju sa onim što u svom gradu imaju.

 „Moramo da im pružimo organizovanu turističku infrastrukturu. Iako su ljudi radoznali po svojoj prirodi, ne možemo im samo pričati priču, oni moraju da vide, da hodaju tim mestom, da se osete uvaženim. Ovde ima obrazovanog sveta i treba da im pružimo neku atraktivnu lokaciju. Zato je značajno da govorimo o tome“, kaže Vladimir P. Petrović.

Organizovanje debata i kulturnih manifestacija dobar je način okupljanja oko zajedničke ideje – promocije spomenika ovog dela Srbije kao turističkih potencijala, ali i podizanje svesti svih građana o značaju kulturno-istorijskog nasleđa kao dostupnim turističkim atrakcijama u regionu.

„Baština pripada svima, spomenici kulture ne treba da budu nemi muzeji na otvorenom, vec nasleđe koje građani osećaju za svoje, i odgovorno koriste u skladu sa svojim potrebama. A odgovornost se odnosi upravo na potrebu da spomenike ostave budućim generacijam u stanju koje je bolje od stanja u kome su ih oni dobili na čuvanje“, napomenula je dr Aleksandra Mirić.

Tekst je realizovan u okviru projekta „Predstavljanje privrednih potencijala Srbije u inostranstvu kroz portal dijasporanavezi.rs“ koji sufinansira Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije