0 183

Ivan Kalauzović: Kultura dijaspore je zalog budućnosti Srbije

Na naučnoj konferenciji sa međunarodnim učešćem Nauka i savremeni univerzitet (NISUN), koja je nedavno po šesti put okupila domaće i strane naučnike na Filozofskom fakultetu u Nišu, doktorand Ivan Kalauzović održao je zapaženo predavanje o ulozi rasejanja u očuvanju nacionalne kulturne baštine.

Zahvaljujući istraživačima, dijaspora sve više postaje nezaobilazna tema prestižnih naučnih skupova. Tako su na ovogodišnjem NISUN-u čak dve sesije bile posvećene fenomenu „odliva mozgova“ i intelektualnoj dijaspori. U okviru jedne od njih, doktorand Ivan Kalauzović Ivanus predstavio je rad na temu Kultura dijaspore, nacionalna paradigma, plod koautorstva sa sociologom dr Zoranom Jovanovićem, u kojem se dijaspora opisuje kao svojevrsna društvena klasa; heterogena, nestalna, prekarijatska, mobilizirajuća, jedina klasa koja se nalazi izvan granica matičnog društva.

„Mladi visokoobrazovani ljudi koji odlaze iz Srbije beže od nesamostalnosti, neetabliranosti i nesigurnosti svake vrste, jer izgleda da ovde do prave, prirodne smene generacija nije došlo još od 1980-ih. Servilnost i osrednjost diktiraju sadašnjost. Spašavajući se iz jedne vrste prekarijata, kategorije koju kod nas čine brojni intelektualci, samosvesni pojedinci se po dolasku u stranu zemlju automatski nađu u novoj vrsti prekarijata, među imigrantima različitog obrazovnog profila, pa im borba za integraciju i šansu za iskazivanje talenata tek predstoji“, kaže Ivan Kalauzović.

Ovaj autor rasejanje definiše kao veran odraz matice i njenog društva, njegove strukture i svih njenih pojava i procesa. Vernost tog odraza svom izvoru opstaje u individualnoj svesti onoliko dugo, koliko traje integracija pojedinca u novo društvo.

„Da se ne bi mnogo razlikovali od stalnog stanovništva zemlje boravka i da bi opstali u novoj sredini, te sebi ubrzali napredak, imigranti potiskuju svoj akcenat i svoje navike, prihvataju tuđe aršine i poglede, ali ono što u njihovoj svesti ipak ostaje i s vremenom ne bledi je socio-kulturna baština: sećanje na detinjstvo, mladost, običaje, priče, istoriju, pa i formalno obrazovanje u zemlji rođenja. Zbog toga se njihova veza sa maticom nikada ne prekida, a uspesi koje na bazi kolektivnog nasleđa nižu po integraciji u novu zajednicu, zajedno sa uspesima svojih sunarodnika, čine korpus iskonskih vrednosti i obrazaca koji mogu doprineti obnovi nacionalnog bića i posrnulog društva matice. Zato je kultura dijaspore, neokrnjena socijalnim teretom ovdašnjosti, siguran zalog budućnosti Srbije“, dodaje Kalauzović.

Ovo je za nepunih šest meseci bilo drugo Kalauzovićevo predavanje kojim je usmerio pažnju naučne, ali i svekolike domaće javnosti na nepresušni potencijal akademsko-umetničke dijaspore naše zemlje.

Izvor i foto: www.rts.rs